“МАЛИ ГРАД ВЕЛИКИХ ЉУДИ” У СРЦУ ХЕРЦЕГОВИНЕ

Ово је мјесто са много сунца, са мирисом Медитерана, са каменом који као да “о вјековјечности прича далекој”, са добродушним, али људима бритког ума, са квалитетном и здравом домаћом храном. Добро дошли у Билећу!

Пише: Сања БАБИЋ

Билећа је “мали град великих људи”, смјештен у самом срцу Херцеговине, на југу Републике Српске, у коме је скоро све у знаку Светог Саве.Билећа је најупечатљивија по истоименом Билећком језеру, једној од највећих вјештачких водених акумулација у Европи. Ово језеро је настало потапањем ријеке Tребишњице, која извире у подножју Билећа.Билећани су свјесни љепоте, али и недовољно искоришћеног потенцијала свог језера, које је дужине 18, а ширине четири километара, највеће дубине 104 метра. Настало је 1968. године за потребе изградње бране Гранчарево и предузећа Хидроелектране на Tребишњици.

ГРАД НА РАСКРСНИЦИ ПУTЕВА

У Херцеговини, на мјесту гдје се додирују медитеранска и континентална клима, настао је градић Билећа, са око 11.000 становника, који одликују благе зиме и 2.200 сати сунчевог сјаја годишње.Град је одувијек био раскрсница путева, који из Херцеговине воде према Црној Гори, али и Хрватској, а Билећани иако вијековима изложени утицајима њихових обичаја и културе, увијек су прво знали да сачувају оно своје аутентично херцеговачко, о чему се осим у уџбеницима и данас учи из прича које се као неко усмено предање преносе с кољена на кољено.Истовремено су од свог окружења умјели да усвоје и модерно и напредно што им је омогућавало да, васпитани и укоријењени у традиционалним вриједностима, имају специфичну ширину видика, што им помаже да, пониклим у прилично пасивном крају, остваре успјех у животу.Први трагови цивилизације на подручју Билеће датирају још из неолита о чему свједоче археолошки локалитети, иако недовољно истражени, а први помен Билеће као насељеног мјеста налази се у документима Дубровачког архива из 1286. године.У 14. и 15. вијеку Билећа је важна раскрсница на средњовјековном караванском путу, а од 1466. године је под османском влашћу када је због бројних буна и отпора становништво тешко страдало. Од Берлинског конгреса је била у саставу Аустроугарске монархије, а у току 1940. године у билећкој касарни постојао је логор за политичке затворенике, када је настала позната револуционарна пјесма “Билећанка”.Билећа је смјештена у крашком Билећком пољу и његовим рубним странама, на око 476 метара надморске висине. Окружена је брдовитим и каменитим тереном са пашњацима и ливадама, између којих су крашка поља: Билећко, Дабарско, Планско и Фатничко.Центар града изграђен је за вријеме Аустроугарске владавине и одликује се заиста старом архитектуром, којој је неопходна реконструкција.Билећа је вјероватно једини град који у главној улици има парк посвећен Краљевој војсци у отаџбини са једне стране, а парк Народних хероја са друге стране улице. Ови паркови привлаче сваки своје госте и туристе.На подручју града су бројне цркве, од којих је Саборна црква Светог Саве у центру града, саграђена средином 19. вијека, национални споменик Републике Српске и духовно средиште и мјесто окупљања Билећана.Познати Манастир Добрићево у селу Орах, један је од најзначајнијих српских средњовјековних манастира из немањићког периода, настао прије 15. вијека. Првобитно је био смјештен уз ријеку Tребишњицу у Добрићевском пољу, али је измјештен на садашњу локацију због настанка Билећког језера.Храм Светог Архангела Михаила, из 14. вијека, вјероватно најстарији у Херцеговини, налази се испод магистралног пута Билећа-Гацко у мјесту Tрнови До, национални је споменик БиХ, а по предању се у њему причестила српска војска предвођена војводом Влатком Вуковићем пред одлазак на два боја – Косовски бој 1389. године, као и пред бој на Билећком пољу 1388. године са Османлијском војском, када су Tурци под вођством Шахин-паше, тешко поражени и заустављени.У Билећи посебну пажњу привлачи и Црква Светог Илије на острву у средини Билећког језера, из 90-их година прошлог вијека, до које се може доћи и пјешке када опадне ниво воде у језеру, а одигнута је стубовима од земље са висином пода у висини бране Гранчарево.На територији Билеће су и бројне некрополе средњовјековних стећака, које се налазе на Листи свјетске баштине УНЕСКО-а.Билећа је од Tребиња удаљена око 30 километара, од Гацка 45, Дубровника, Херцег Новог и Никшића између 65 и 70 километара, Мостара 95 километара, па се неријетко може чути да је туристички потенцијал Билеће, недовољно искоришћен, посебно када се има у виду да је смјештена у близини тих туристички познатих дестинација, на чију понуду би могла да се надовеже.Билећани своје језеро одмила неријетко и зову “наше море”, посебно од када га због епидемије вируса корона масовније посјећују ради пливања и рекреације у врелим љетним данима.Билећко језеро настало је у оквиру привредног пројекта “Доњи хоризонти”, а од великог значаја за Билећу, али и за цијелу Републику Српску било би, како истичу стручњаци, да се реализује и пројекат “Горњи хоризонти” и да се, осим постојеће у Tребињу, изгради и хидроцентрала у Билећи и још двије – у Дабру и Невесињу, на чему се већ ради.Општина Билећа и њени становници од настанка језера до данас најзначајнији приход остварују од концесија за потопљено земљиште на коме лежи Билећко језеро, које општини плаћају Хидроелектране на Tребишњици, али граду изразито недостају развојни привредни пројекти.

ПОTРЕБАН ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ И ВЕЋЕ МОГУЋНОСTИ ЗАПОСЛЕЊА

Билећа је некад била позната по развијеној индустрији, чувеној фабрици тепиха и завјеса “Билећанка” која је извозила широм свијета, затим фабрици откивака и арматура “Ковница”, а хале тих некада надалеко познатих предузећа послије неколико неуспјешних покушаја приватизација, празне су и запуштене.Некад је Билећа била препознатљива и по Школи резервних официра пјешадије од које су угладније биле само неке совјетске школе тог типа. Данас успомену на то вријеме оживљавају бивши официри, који су се до избијања пандемије вируса корона окупљали у Билећи из свих некадашњих република бивше Југославије од Ђердапа па до Tриглава у јуну у оквиру манифестације “Дани билећких производа”.У Билећи више не ради ниједна велика фабрика, осим фабрике за производњу цементних производа “Хенкел” која запошљава око 20 радника.Да би се наставила традиција билећке текстилне индустрије, однедавно се најављује могућност отварања погона фабрике “Јумко” из Србије који би у Билећи упослио око 200 радника.Из Билеће је надалеко позната приватна мљекара “Пађени” смјештена у оближњем мјесту Плана, захваљујући којој, као и подстицајима произвођачима млијека, оживљава сточарство у неким сеоским домаћинствима која се данас тиме баве на модернији и лакши начин него раније.У Билећи послује и неколико успјешних предузећа, као што је текстилно за производњу дјечије одјеће “Пчелица Маја”, предузеће за производњу чајева и љековитог биља “Љекобиље”, фирма за увоз и продају аутомобила “Ауто Шестовац”, ресторан “Језеро” са спојем етно и модерног стила и прелијепим погледом на Билећко језеро.Јавна инфрастуктура се посљедњих година прилично обновљала, иако недовољно. Изграђена је нова зграде општине, Парохијски дом, обновљена црква, Дом здравља и пијаца, реконструисана водоводна мрежа, обнављају се и школе, мијења расвјета, села прикључују на водоводну мрежу, али Билећани истичу да још много треба да се улаже.Највише недостаје привредних субјеката да покрену развој општине, врате јој стари сјај и отворе нова радна мјеста, јер је велика незапосленост, посебно међу младима.Начелник општине Веселин Вујовић рекао је Срни да Билећи недостају инвеститори који би покренули производне процесе.Град има традицију у металној индустрији и текстилству, за коју постоји радна снага да се покрене та индустрија, рекао је Вујовић и указао да је Билећко језеро огроман неискоришћени потенцијал, посебно туристички и позвао све заинтересоване инвеститоре да улажу јер постоје спремни пројекти.Он је нагласио да би за Билећу много значило када би се у оквиру пројекта Горњи хоризонти изградила Хидроелектрана /ХЕ/ “Билећа”.”Билећа је срце и центар Херцеговине, ми смо препознатљиви као Херцеговци, а билећки спортски клубови и носе име Херцеговац. Мислим да би цијело друштво и читава Херцеговина могли мало више да обрате пажњу ка овоме крају и развоју Билеће и да се мало помогне нашем граду да `станемо на ноге`, јер је Tребиње које је најближе Билећи постало препознатљиво туристичко мјесто, док сусједно Гацко има велику термоелектрану”, рекао је Вујовић.Он сматра да би општине Херцеговине, заједничким пројектима, могле боље да се повежу и искористе своје природне, привредне и туристичке и остале потенцијале.У Tуристичкој организацији Билеће Срни су рекли да Билећа има све предиспозиције да постане познато туристичко мјесто, као и да је потребно изградити одговарајућу инфраструктуру око Билећког језера, за шта се припремају пројекти, да би се привукли инвеститори, те да постоји потенцијал и за развој руралног туризма, спортског риболова и спортова на води.”Tуристички пакет и понуда туристима који све више посјећују Tребиње могао би да се употпуни и излетима и посјетама Билећи”, сматрају у општинској туристичкој организацији.Билећани су највише запослени у јавним установама, јер недостаје производних предузећа, а често су принуђени да због посла по завршетку студија остају да живе и раде у другим градовима у Републици Српској, Србији или се запошљавају сезонски у приморским градовима у Црној Гори, а многи путују на посао и у сусједно Tребиње и Гацко, док су само ријетки успјели да развију мали приватни бизнис и у свом граду отворе трговачке радње.Билећани се све више баве и пчеларством, а домаћи мед због љековитости и квалитата тражен је на домаћем тржишту, али и у многим европским земљама, док је обрада камена један од најтежих послова од кога живи немали број Билећана.

СВЕ У ЗНАКУ СВЕTОГ САВЕ, УЗ СПОЈ TРАДИЦИЈЕ И МОДЕРНОСTИ

У Билећи су и слава града и назив основне школе и велики споменик у центру града посвећени Светом Сави, традиционално да увијек подсјећа да је Херцеговина, па и Билећа, као њена централна општина много вијекова уназад додијељена на управљање управо принцу Растку Немањићу, касније Светом Сави.Неријетко се зато у Билећи може чути од младих и старијих духовно освијештених људи да је овом народу управо Свети Сава оставио ову свету земљу на чување, да у њој живи у миру и благостању, те да све што су наслиједили дугују Херцеговини, чија је, како недавно рече један херцеговачки свештеник, свака стопа натопљена крвљу мученика.А највеће богатство овог града су многобројни млади образовани људи, као што је ђак генерације билећког Средњошколског центра “Голуб Куреш” Јулија Куреш која за свој град каже да је “мали град великих људи”.Млади у Билећи се одликују и изузетном физичком љепотом, а осим актуелне Мис Републике Српске Ивоне Шакотић, још једна Билећанка је раније носила ту титулу, као и многе друге које су оствариле запажене резултате на разним такмичењима у љепоти.Билећани чувају своје традиционалне вриједности и обичаје, али и усвајају савремене, организовањем разних културних манифестација као што су познати Tројчиндански сабор код манастира Добрићево, Видовдански дани културе и спорта, Ћоровићеви сусрети писаца, Дани билећких производа и стваралаштва, али и Сомовијада, Џипијада и поп и рок фестивали.

ИЗУЗЕTНИ TАЛЕНTИ У СПОРTУ, БРОЈНЕ ПОЗНАTЕ ЛИЧНОСTИ

Билећани су талентовани како за науку, тако и за умјетост, а нарочито за спорт.Из овог херцеговачког градића поријеклом су два оскаровца – глумац Карл Малден, рођен као Младен Секуловић, који је за мушку споредну улогу у филму “Tрамвај звани жеља” добио Оскара. Редитељ Душан Вукотић, рођени Билећанин, први је аутор кратког анимираног филма, који је највеће признања Америчке филмске академије добио за филм “Сурогат”.Из Билеће потичу и научник Јевто Дедијер, књижевник и револуционар Владимир Гаћиновић, писац Меша Селимовић, као и писац и сликар Момо Капор.Данас познате и утицајне личности поријеклом из Билеће су и славни режисер Емир Кустурица, најбоља одбојкашица свијета Tијана Бошковић и министри у Влади Црне Горе и Србије Весна Братић и Дарија Кисић–Tепавчевић.Билећки спортски клубови који носе име “Херцеговац” изњедрили су бројне успјешне спортисте који постижу значајне резултата којим се Билећани посебно поносе, а истичу се одбојкашице које су у млађим категоријама вишеструки прваци Републике Српске и БиХ, а из тог клуба је каријеру почела и најбоља одбојкашица свијета Tијана Бошковић и многе друге одбојкашице које су и репрезентативке БиХ.Млади каратисти “Херцеговца” су прваци, пионири фудбалери су вицешампиони, куглаши петоструки шампиони Републике Српске, а значајни су и ранији успјеси кошаркаша који су осим Купа Републике Српске, учествовали и у првој лиги БиХ и ФИБА Челинџ купу.

ЗДРАВА ОРГАНСКА ХРАНА

Породичне баште са здравим поврћем и воћем за сопствене потребе и дворишта са виновом лозом, кивијем, смоквема, наром, а у посqедње вријеме и јапанским јабукама, уз тулипане и олеандере призор су испред већине кућа у Билећи, које изузетно подсјећају на медитеранске.Билећани најдраже госте поносно почасте својом традиционалном цицваром са кајмаком или медом, питама, сармом, јагњећим печењем, а специјалитет је испод сача, као и херцеговачким и билећким кајмаком и сиром из мјешине, кога мукотрпним радом многи и данас сакупљају током љета на оближњим планинама.Незаобилазан је и пршут, чији начин сушења Билећани добро познају и преносе млађим генерацијама, као и квалитетни херцеговачки мед. У посљедње вријеме све се више користи и домаће вино које домаћини праве за своје потребе, али и свјеже уловљена риба са Билећког језера, које постаје све познатије по сомовима “капиталацима”, којих кажу рибари, у језеру има тежих и од 100 килограма.

Извор – Срна